Перо птице додо

„Перо птице Додо“

Ученици су започели радионицу разговором о речима „хејт“, „хејтовати“, као и о фрази „стати на црту“. Осврнули су се на ситуације у којима они користе ове речи.

У главном делу радионице групним радом анализирали су роман и затим представили резултате свога рада уз дискусију. Нарочиту пажњу посветили су разлозима који подстичу дечаке да се међусобно супротстављају, као и разлоге који их уједињују.

У завршном делу радионице изнели су своје утиске о роману.

Advertisements
Перо птице додо

Поводом романа… „стати на црту“

Разговарајући о роману и износећи утиске, чланови Читалачког клуба изнели су и своје мишљење о ономе о чему су читали у роману, али и доживели у сопственом искуству и окружењу.

Да ли „стајеш на црту“?

Јелена: Свакодневно и свима ко ме изазива!

Дијана: Не размишњам о томе, стајем, али не тако често и  то углавном друговима.

Милена: Имам две старије сестре и редовно им стајем на црту!

Катарина: Углавном стајем на црту брату. У школи не сукобљавам.

Анђела: Нисам сигурна да сам неком „стала на црту“. Ваљда ми није било потребно.

Перо птице додо

Поводом романа… о пријатељству

О пријатељству – пријатељи су неопходни, јер су они ту да охрабре и подстакну човека да преброди невоље. Често се бојимо родитељске грдње или осуде, па онда кажемо своју тајну или оно што нас мучи пријатењу. Са њим разговарамо о свему и тако полако пронађемо решење или утеху. Пријатељ је ту да помогне и не треба да буде љубоморе међу њима.

 

Перо птице додо

Јелена Ненадић

Роман ме подсећа на „Дечаке Павлове улице“. Није ми се допало што је аутор мешао историјске елементе (појава Марка Краљевића) са реалним доживљајима.

Јунаци су показани неравномерно: аутор је много више времена посветио Рударима, а није се осврнуо на мотивацију Беловаца, зашто су такви, шта их покреће.

Перо птице додо

Тамара Танасијевић

Роман ми се није свидео јер су догађаји у њему чудни и нереални. Више ми се свиђају школске лектире, јер су веродостојне. У овом роману има доста жаргона, али то не квари дело. Сматрам да дело мора бити написано књижевним језиком. У роману нема описа ни речи које би ми обогатиле речник и које не бих могла да чујем у свакодневном говору.

Био ми је веома занимљив Стипу: напаћен дечак према коме осећамо емпатију. Сви су весели осим њега, јер има несрећну породицу. Отац је злоставњао мајку и децу, али је он ипак „стао на црту“ оцу и заштитио их. Није му било лако да то уради, али је ипак смогао снаге.